Велики део архивске грађе је у Првом и Другом светском рату уништен, а непријатељ је значајније архивске вредности однео са собом. Након завршетка Другог светског рата почиње да се поклања већа пажња проблему очувања документације. Национални комитет ослобођења Југославије је 20. фебруара 1945.године, донео Одлуку о заштити и чувању културних споменика и старина. Након три године, 12. марта 1948. године, издата је наредба Савезне владе о привременом обезбеђењу архива.
Наредба о привременом обезбеђењу архива, Сл. Лист, бр. 25, 27. март 1948., стр. 280
Истовремено, Министарство просвете НР Србије је донело одлуку о формирању архивских средишта у окружним центрима у Србији. Тако се марта месеца, на предлог органа народне власти, оснива Архивско средиште у Крушевцу под надлежношћу Савета за просвету и културу града. Имало је ингеренције на подручју града Крушевца и срезова: крушевачког, расинског, копаоничког, жупског, темнићског, трстеничког и ражањског.
За првог руководиоца Архивског средишта у Крушевцу, Министарство просвете НР Србије је, решењем 24903/48, поставило Десанку Матић, професора историје Крушевачке гимназије са задатком да организује рад Средишта.
Као радна просторија, коришћена је наставничка зборница у Гимназији. Архивско средиште се суочило са недовољном праксом из области рада архивске службе а додатна неупућеност средине о овом послу је отежавала рад на прикупљању архивске грађе на терену.
Зграда старе Гимназије око 1947. године
Разрешењем Десанке Матић, на послове хонорарног управника Архивског средишта, Одлуком Министарства просвете НР Србије број 39744/48 од 28.6.1948. године[1] постављен је Цветко Пејовић, наставник историје, педагошки саветник и просветни инспектор.
У периоду рада Архивског средишта, хонорарни руководиоц, као једини упошљеник на пословима заштите архивске грађе, као појединац, није могао да поклони довољно пажње овој врсти посла. Због тога је, у овом периоду, веома мали број архивских докумената прикупљен или откупљен, а и заштита на терену – у регистратурама је била на незавидном нивоу. Проблем је представљао и недостатак радног простора који би био опредељен само за послове Архивског средишта. Свему томе требало је приступити на мало озбиљнији начин.
Одмах по ступању на дужност, хонорарни управник се посветио обезбеђењу простора за рад Архивског средишта, о чему сведоче његови дописи упућени ГНО-у. Поступао је по Наредби Министарства просвете НР Србије о привременом обезбеђењу Архива и тражио од просветних одсека ГНО-а Крушевац и СНО-а Трстеник, Ражањ, Варварин, Брус и Александровац податке о архивама у регистратурама.
Обиласцима просветне инспекције Министарства просвете НР Србије утврђивано је стање у Архивским средиштима у Србији. Показало се да Градски народни одбори нису пружили никакву помоћ архивским руководиоцима, нити су контролисали њихов рад.
С обзиром на дате околности, Министарство просвете доноси допис број 19834/48 у коме се налаже руководиоцима Архивских средишта да подносe извештаје Министарству просвете, Оделењу за културу и уметност преко својих Градских народних одбора,
- затеченом стању- шта је до тада урађено,
- која врста архивске грађе се налази на њиховом подручју,
- из ког времена потиче,
- каквог је карактера,
- да ли има историјско-културни значај,
- и посебно да се истакне ако постоји архивски материјал од посебног културног значаја.
Допис Министарства просвете НР Србије број 46980 од 5.8.1948. године Градском народном одбору
Први извештај о прикупљеним подацима са терена Цветко Пејовић, као руководилац Архивског средишта у Крушевцу, је послао Министарству просвете НР Србије – одељењу за културу и уметност, већ 17. новембра 1948. године под бројем 40470/48. Израдио је први печат и штамбиљ за Архивско средиште и ставио их у употребу од 04. 10. 1948. године.
Од априла 1949. године, Министарство просвете НР Србије преузима финансирање хонорара руководиоцима Архивских средишта и доставља им упутства за даљи рад.
Покретањем првих активности на пољу прикупљања документације, њене заштите од даљег пропадања као и организовања рада службе, Цветко Пејовић је дао велики допринос архивској служби. Ову функцију обављао је до краја 1949. године, када је постављен за начелника Савета за просвету и културу Среза Крушевац.
Од 30. децембра 1949. године , привремено је на дужност хонорарног управника Архивског средишта постављена професорка историје Мушке гимназије у Крушевцу, Мирослава Нешић.
Као наредни хонорарни руководилац Архивског средишта, постављен је учитељ крушевачке гимназије Вучко Вучић, На овом месту радио је до јуна 1952. године, обављајући истовремено и реферате у ГНО.
У једном од првих планова рада Архивског средишта за 1950. годину, нарочита пажња је посвећена обиласцима регистратура у срезовима на територији града Крушевца и координацији даљих задатака са Одељењем за културу и уметност Министарства просвете НРС и Државним архивом. У складу са препорукама са саветовања одржаног у Архиву Србије, планирана је чвршћа повезаност са руководствима Партије, Фронта, АФЖ-а, Комитета народне омладине и осталим организацијама у циљу изналажења историјске документације из НОБ-а.